Dermatofiti su keratinofilni mikroorganizmi. Pokazuju poseban afinitet za rožaste strukture kože, dlake i noktiju. Razlog što dermatofiti ne prodiru dublje u subkutano tkivo nije njihova potreba za keratinom, već prisustvo za gljivice inhibišućeg faktora u serumu. Ne izazivaju sistemske infekcije. Mogu biti geofilnog, zoofilnog i antropofilnog porekla. Geofilni specijesi žive u zemlji, zoofilni parazitiraju na različitim životinjama a antropofilni na čoveku. Sve tri vrste mogu biti uzročnici bolesti kod čoveka.

Na širenje dermatofitija tj. nastajanje infekcije utiču: faktori sredine (toplota, vlažnost, gumena zatvorena obuća, zanimanje...), faktor uzročnika (količina vitalnih spora u patogenom materijalu, virulencija, dužina neposrednog kontakta sa zaraženim materijalom), faktor domaćina (imunološki i neimunološki: integritiet epiderma, brzina proliferacije bazalnih ćelija, zasićene masne kiseline na površini kože, životno doba, pol, genetski i rasni faktori, endokrini i metabolički faktori, udružene bakterijske infekcije). Oboljenja izazvana dermatofitima su kontagiozna. Infekcija se prenosi direktnim putem i indirektnim (preko zaraženih predmeta). Interesantno je da genetski vezane osobe češće obolevaju od dermatofitija nego muž i žena, gde je direktni kontakt češći.

Demodex folliculorum je sićišni, crvoliki zglavkar iz podklase krpelja i grinja koji kao ektoparazit živi u folikulima dlake i lojnim žlezdama kože čoveka. Kod čoveka se najviše nalazi na licu pri osnovi i sa bočnih strana nosa, u korenu trepavica mada veoma retko se može naći i na drugim delovima tela. Ova vrsta je prvi put opisana 1842. Zaraza ovim parazitom je vrlo česta mada nema patogeno dejstvo, odnosno, bezopasna je za čoveka. Povremeno može uzrokovati neke kožne bolesti kod čoveka. Kod životinja vrste koje su srodne mitiserima izazivaju bolesti koje se nazivaju demodikoze.

Šuga - Uzročnik oboljenja je Sarcoptes scabiei var. hominis koji pripada rodu Sarcoptes iz familije Sarcoptidae. Odrasla ženka je dugačka 0,4 a široka 0,3 mm, dok je mužjak manjih dimenzija, dužine 0,2 a širine 0,14 mm. Oplođena ženka buši kanale (ductuli) u rožnatom sloju epiderma i u njima odlaže dnevno 3-4 jaja. Larve se izlegu za 4-5 dana i kroz stvorene otvore izlaze na površinu. Za potpuni razvoj odraslog parazita je potrebno oko 3 nedelje. Mužjak živi na površini kože i ugine ubrzo posle oplođenja ženke. Kod nekomplikovanog scabiesa na obolelom se nalazi oko 12 parazita. Van čovečjeg tela uzročnik scabiesa ugine za oko 5-7 dana, a za desetak minuta na temperaturi od 50°C. Infekcija nastaje dužim kontaktom sa bolesnom osobom (spavanjem), ili kontaktom sa garderobom ili posteljinom obolelog. Zbog toga je bolest najčešće porodična ili grupna u uslovima kolektivnog smeštaja. Oboljenju pogoduju loši uslovi življenja (zbijenost, neadekvatna higijena, loši socijalno-ekonomski uslovima, niska opšta i zdravstvena kultura). Bolest je česta u ratnim i posleratnim uslovima i u uslovima većih elementarnih nepogoda (poplave, zemljotresi).